субота, 10. октобар 2015.
недеља, 4. октобар 2015.
Stres - drugi deo
U prethodnom blogu smo načeli temu stresa kod muzičara o čemu je bilo govora na kongresu posvećenom zdravlju muziočara u Berlinu 30.septembra ove godine. Stres je prepoznat kao jedan od značajnih okidača različitih bolesti i poremećaja koji nastaju kao posledica dugotrajnoj izloženosti stresu. Iako su uzroci nastajanja stresa višestruki kao jedan od glavnih uzroka nastanka stresa navedena je buka kojoj su muzičari veoma i svakodnevno izloženi. Tako smo došli do one uzrok posledica veze BUKA -STRES-NESANICA. Isto tako bismo bez problema mogli napraviti vezu između BUKA-STRES-ANKSIOZNOST/DEPRESIJA ili BUKA-STRES-VISOK PRITISAK.
Možete sami napravite sopstvenu kombinaciju i sigurni smo da nećete mnogo pogrešiti.
Još 1996. godine na konferenciji u Bilbau,Španija pokrenuta je kampanja za smanjenje stresa na nivou Evropske unije u kojoj aktivno učestvuju zemlje i koje nisu njene članice poput Norveške, Švajcarske, Islanda ali i Makedonije, Srbije i Turske. Projekt se vodi pod imenom EU OSHA i imao je za cilj da definiše različite uzroke nastanka stresa u određenim zanimanjima. Tako i u muzičkoj delatnosti.
Zakonodavstva članica EU su po ovom pitanju usaglašena. Srbiju očekuje u skoroj budućnosti proces usaglašavanja zakonodavstva čime će nam biti otvorena vrata da korišćenjem preciznih razrađenih kompjuterskih softvera u okviru EU OSHA programa. To če nam olakšati da definišemo probleme i racionalno i ekonomično stvorimo planove kako i na koji način umanjiti uzroke nastanka stresa. Istraživanja koja su rađena su pokazala da su Danci kao narod najosetljiviji na stres, dok se Srbija nalazi na začuđujuće dobrom mestu u grupi nacija koje se dobro nose sa stresom.
Zaključak koji smo izveli je da se istina o niskoj osetljivosti Srba na stres pre krije u jasno nedefinisanim uzrocima i svesti o tome šta sve može izazvati stres kod ljudi. Stoga ukoliko ste zainteresovani više informacija možete doboti na sledećem linku:
www.osha.europa.eu
Ovo je tema koju ćemo u okviru Sindikata Muzičkih Umetnika tretirati sa pažnjom a da bismo u tome uspeli neophodna nam je vaša pomoć. U vezi s tim napravićemo kontakte sa Institutom za medicinu rada i pokušati da od njih dobijemo pomoć vezanu za ovu temu i prilagodimo mehanizme za borbu protiv stresa našim uslovima.
Ono što je opšta preporuka OSHA programa u borbi sa stresom je:
1.Identifikujte uzroke i rizike nastanka stresa
2.Odlučite se za prioritete
3.Odlučite se za akciju i prevenciju
4.Preduzmite akciju
5.Pratite i evaluirajte situaciju.
Pojedinac se ne može sam boriti protiv ovog problema, ali svakako može promisliti koji su uzroci stresa značajni sa njega kao pojedinca.
Ono sa čime se možemo odmah boriti to je buka kao izazivač stresa i početi sa akcijama u vezi sa tim. kao što ste videli na postu u sindikalnoj grupi, postavili smo slike novih podešavajućih panela koji nisu prekomplikovani za izradu a mogu značajno pomoći u smanjenju buke.
Nadam se da će naše institucije imati razumevanja i finansijski nam pomoći da to sprovedemo ovu akciju u delo.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10207582552820106&set=pcb.926920407388960&type=3&theater
U sledećem blogu ćemo govoriti malo više o bolesti koja se zove FOKALNA DISTONIJA, koja je prepoznata kao neurološko oboljenje muzičara nepoznatog uzroka. Njen značaj se ogleda u tome da je teško pacijenti mogu prepoznati kao oboljenje koje može imati značajnu posledicu na kvalitet muziciranja.
Možete sami napravite sopstvenu kombinaciju i sigurni smo da nećete mnogo pogrešiti.
Još 1996. godine na konferenciji u Bilbau,Španija pokrenuta je kampanja za smanjenje stresa na nivou Evropske unije u kojoj aktivno učestvuju zemlje i koje nisu njene članice poput Norveške, Švajcarske, Islanda ali i Makedonije, Srbije i Turske. Projekt se vodi pod imenom EU OSHA i imao je za cilj da definiše različite uzroke nastanka stresa u određenim zanimanjima. Tako i u muzičkoj delatnosti.
Zakonodavstva članica EU su po ovom pitanju usaglašena. Srbiju očekuje u skoroj budućnosti proces usaglašavanja zakonodavstva čime će nam biti otvorena vrata da korišćenjem preciznih razrađenih kompjuterskih softvera u okviru EU OSHA programa. To če nam olakšati da definišemo probleme i racionalno i ekonomično stvorimo planove kako i na koji način umanjiti uzroke nastanka stresa. Istraživanja koja su rađena su pokazala da su Danci kao narod najosetljiviji na stres, dok se Srbija nalazi na začuđujuće dobrom mestu u grupi nacija koje se dobro nose sa stresom.
Zaključak koji smo izveli je da se istina o niskoj osetljivosti Srba na stres pre krije u jasno nedefinisanim uzrocima i svesti o tome šta sve može izazvati stres kod ljudi. Stoga ukoliko ste zainteresovani više informacija možete doboti na sledećem linku:
www.osha.europa.eu
Ovo je tema koju ćemo u okviru Sindikata Muzičkih Umetnika tretirati sa pažnjom a da bismo u tome uspeli neophodna nam je vaša pomoć. U vezi s tim napravićemo kontakte sa Institutom za medicinu rada i pokušati da od njih dobijemo pomoć vezanu za ovu temu i prilagodimo mehanizme za borbu protiv stresa našim uslovima.
Ono što je opšta preporuka OSHA programa u borbi sa stresom je:
1.Identifikujte uzroke i rizike nastanka stresa
2.Odlučite se za prioritete
3.Odlučite se za akciju i prevenciju
4.Preduzmite akciju
5.Pratite i evaluirajte situaciju.
Pojedinac se ne može sam boriti protiv ovog problema, ali svakako može promisliti koji su uzroci stresa značajni sa njega kao pojedinca.
Ono sa čime se možemo odmah boriti to je buka kao izazivač stresa i početi sa akcijama u vezi sa tim. kao što ste videli na postu u sindikalnoj grupi, postavili smo slike novih podešavajućih panela koji nisu prekomplikovani za izradu a mogu značajno pomoći u smanjenju buke.
Nadam se da će naše institucije imati razumevanja i finansijski nam pomoći da to sprovedemo ovu akciju u delo.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10207582552820106&set=pcb.926920407388960&type=3&theater
U sledećem blogu ćemo govoriti malo više o bolesti koja se zove FOKALNA DISTONIJA, koja je prepoznata kao neurološko oboljenje muzičara nepoznatog uzroka. Njen značaj se ogleda u tome da je teško pacijenti mogu prepoznati kao oboljenje koje može imati značajnu posledicu na kvalitet muziciranja.
среда, 30. септембар 2015.
Stres i kako se izboriti sa njim
Jedna od tema o kojoj se danas sa posebnom pažnjom govorilo na konferenciji posvećenoj zdravlju muzičara u Berlinu (Nemačka) je stres. Stres se opisuje kao mehanizam koje naš organizam koristi kako bi suzbio i prevazišao spoljašnje i unutrašnje izazove. Smatra se prirodnim ali neizbežnim stanjem. Može biti pozitivan i negativan tzv distress koji je veoma prisutan u profesiji muzičara bez obzira da li ste orkestarski muzičar ili horski pevač. Dakle, sa stresom živimo i radimo ali sres sam po sebi ne mora ostaviti posledice ukoliko pronađemo mehanizme kojim se možemo izboriti s njim. U tome nam pomaže mozak koji može aktivirati dva sistema:
- Simpatički
-Parasimpatički
Aktiviranjem Simpatičkog sistema mozak aktivira telo po sistemu FIGHT OR FLIGHT reakcije. Dakle, ostani da se boriš ili pobegni. Koje stanje će se aktivirati zavisi od mnogo drugih faktora:prethodnog iskustva, ličnosti idr...
Dok aktiviranjem parasimpatičkog sistema aktiviramo mehanizam REST ANS SLEEP (Odmori se i spavaj).
U zavisnosti od okolnosti telo će razviti jedan ili drugi odbrambeni mehanizam.
Stresu smo najviše izloženi na poslu. Jedan od značajnih faktora nastanka stresa u muzičkoj profesiji je i stalna izloženost buci, ali i neophodnosti da se u radnom okruženju prilagođavamo različitim okolnostima koja često nisu niti prirodna niti očekivana. U radnom okruženju stres najčešće nastaje u sledećim uslovima:
1.Kada se pred nas stavljaju visoki zahtevi, a imamo slabu mogućnost kontrole situacije
2.Kada se u dužem vremenskom periodu izlažemo visokim naporima koji rezultiraju malom ili nikakvom nagradom
Ono što se posebno ističe kao uzrok stresa kod muzičara su uslovi rada koji bi tebalo da budu adekvatni, a kao jedan od najvažnijih uzroka stresa jeste i loša organizacija vremena, rasporeda rada i proba što je morate priznati kod nas gotovo pravilo. Takođe kao značajan faktor je i potreba muzičara da se individualno razvijaju i ostvare, što je teško izvodljivo u uslovima kolektivnog rada kao i teškoće u poštovanju hijerarhijske strukture, pre svega u orkestru. Ili se pred nas često postavljaju zadaci u kratkim vremenskim uslovima koje pod pritiskom vremena ne možemo da izvršimo na željeni način. Ovo su samo neke od stavki iz predavanja dr. marije Šupert koja se već duži niz godina bavi stresom muzičara.
Zbog samog stresa koga često nismo ni svesni često dolazi do sukoba unutar ansambala u pokušaju da se uzroci stresa minimalizuju. Ipak ovo je pogrešan put. Ono što dr. Šupert predlaže je da pre svega popravimo međusobnu komunikaciju (relacija menadžment - zaposleni..../čitaj SINDIKAT/) kako bi se na vreme ukazalo na izvsne situacije koje mogu prouzrokovati stanje stresa, ali i na relaciji kolega sa kolegom. Takođe smatra da je neophodno da muzičari budu fleksibilniji i otvoreniji za nova iskustva i ukoliko nismo zadovoljni svojim statusom na poslu, pronađemo načine da se ostvarimo na drugim poljima. Dignitet, poštovanje i tolerancija su kategorije koje se vežbaju i stvaraju u dužem procesu za koji je potrebno samo malo volje čak i kada je druga strana nezainteresovana.
Postoje različite tehnike prevazilaženja i minimalizovanja stresa. Dr. Šupert predlaže odmor/san kao najbolji način da se stres kompenzuje. Još jednom napominjem da je stres u dužem vremenskom periodu moguće izdržati ukoliko znate da ćete posle određenog vremenskog perioda imati dovoljno vremena za sva ona mala zadovoljstva koja vas čine srećnim pa makar to bio i šoping.
Ipak možda je najbolji način pronaći balans između sopstvenih mogućnosti i zahteva odnosno posla i života.I zato zapamtite da je neophodno da pronađete vreme za sebe i radite ono što ima vrednost za vas.
U suprotnom stres vas može dovesti do gubitka poverenja u sebe i svoje sposobnosti, izazvati probleme sa memorijom i koncentracijom, pojava anksioznosti i osećanja krivice, poremećaja sna.
Dakle kao mogućnost da smanjimo stres nam ostaje mnogo toga. Od promene svojih navika i odnosa prema kolegama, pa sve do redovne hidratacije i sna, činjenja, onih malih stvari koje život znače i pokušaja da se ne upadne u rutinu i svakodnevicu. Jedinstvenog recepta očigledno nema, ali je bitno da ste svesni promena koje možete da učinite sami za sebe jer ćete tako učiniti mnogo lepih stvari i za druge. Stres je samo jedan od činilaca života kome ne bi trebalo tako lako da se prepustimo jer predstavlja okidač za neka mnogo ozbiljnija oboljenja od kojih su mnoga i neizlečiva. I kao detalj za kraj ću navesti, da je jedna studija rađena u Norveškoj, pokazala da 42% muzičara pati od nesanice i da su po tom pitanju najugroženiji violinisti i pevači. Oni koji među muzičarima najbolje spavaju su perkusionisti i bubnjari...Pitam se zašto? NASTAVIĆE SE....
- Simpatički
-Parasimpatički
Aktiviranjem Simpatičkog sistema mozak aktivira telo po sistemu FIGHT OR FLIGHT reakcije. Dakle, ostani da se boriš ili pobegni. Koje stanje će se aktivirati zavisi od mnogo drugih faktora:prethodnog iskustva, ličnosti idr...
Dok aktiviranjem parasimpatičkog sistema aktiviramo mehanizam REST ANS SLEEP (Odmori se i spavaj).
U zavisnosti od okolnosti telo će razviti jedan ili drugi odbrambeni mehanizam.
Stresu smo najviše izloženi na poslu. Jedan od značajnih faktora nastanka stresa u muzičkoj profesiji je i stalna izloženost buci, ali i neophodnosti da se u radnom okruženju prilagođavamo različitim okolnostima koja često nisu niti prirodna niti očekivana. U radnom okruženju stres najčešće nastaje u sledećim uslovima:
1.Kada se pred nas stavljaju visoki zahtevi, a imamo slabu mogućnost kontrole situacije
2.Kada se u dužem vremenskom periodu izlažemo visokim naporima koji rezultiraju malom ili nikakvom nagradom
Ono što se posebno ističe kao uzrok stresa kod muzičara su uslovi rada koji bi tebalo da budu adekvatni, a kao jedan od najvažnijih uzroka stresa jeste i loša organizacija vremena, rasporeda rada i proba što je morate priznati kod nas gotovo pravilo. Takođe kao značajan faktor je i potreba muzičara da se individualno razvijaju i ostvare, što je teško izvodljivo u uslovima kolektivnog rada kao i teškoće u poštovanju hijerarhijske strukture, pre svega u orkestru. Ili se pred nas često postavljaju zadaci u kratkim vremenskim uslovima koje pod pritiskom vremena ne možemo da izvršimo na željeni način. Ovo su samo neke od stavki iz predavanja dr. marije Šupert koja se već duži niz godina bavi stresom muzičara.
Zbog samog stresa koga često nismo ni svesni često dolazi do sukoba unutar ansambala u pokušaju da se uzroci stresa minimalizuju. Ipak ovo je pogrešan put. Ono što dr. Šupert predlaže je da pre svega popravimo međusobnu komunikaciju (relacija menadžment - zaposleni..../čitaj SINDIKAT/) kako bi se na vreme ukazalo na izvsne situacije koje mogu prouzrokovati stanje stresa, ali i na relaciji kolega sa kolegom. Takođe smatra da je neophodno da muzičari budu fleksibilniji i otvoreniji za nova iskustva i ukoliko nismo zadovoljni svojim statusom na poslu, pronađemo načine da se ostvarimo na drugim poljima. Dignitet, poštovanje i tolerancija su kategorije koje se vežbaju i stvaraju u dužem procesu za koji je potrebno samo malo volje čak i kada je druga strana nezainteresovana.
Postoje različite tehnike prevazilaženja i minimalizovanja stresa. Dr. Šupert predlaže odmor/san kao najbolji način da se stres kompenzuje. Još jednom napominjem da je stres u dužem vremenskom periodu moguće izdržati ukoliko znate da ćete posle određenog vremenskog perioda imati dovoljno vremena za sva ona mala zadovoljstva koja vas čine srećnim pa makar to bio i šoping.
Ipak možda je najbolji način pronaći balans između sopstvenih mogućnosti i zahteva odnosno posla i života.I zato zapamtite da je neophodno da pronađete vreme za sebe i radite ono što ima vrednost za vas.
U suprotnom stres vas može dovesti do gubitka poverenja u sebe i svoje sposobnosti, izazvati probleme sa memorijom i koncentracijom, pojava anksioznosti i osećanja krivice, poremećaja sna.
Dakle kao mogućnost da smanjimo stres nam ostaje mnogo toga. Od promene svojih navika i odnosa prema kolegama, pa sve do redovne hidratacije i sna, činjenja, onih malih stvari koje život znače i pokušaja da se ne upadne u rutinu i svakodnevicu. Jedinstvenog recepta očigledno nema, ali je bitno da ste svesni promena koje možete da učinite sami za sebe jer ćete tako učiniti mnogo lepih stvari i za druge. Stres je samo jedan od činilaca života kome ne bi trebalo tako lako da se prepustimo jer predstavlja okidač za neka mnogo ozbiljnija oboljenja od kojih su mnoga i neizlečiva. I kao detalj za kraj ću navesti, da je jedna studija rađena u Norveškoj, pokazala da 42% muzičara pati od nesanice i da su po tom pitanju najugroženiji violinisti i pevači. Oni koji među muzičarima najbolje spavaju su perkusionisti i bubnjari...Pitam se zašto? NASTAVIĆE SE....
Пријавите се на:
Постови (Atom)